Sunce u Ribama završava ciklus i ovde je njegova poslednja stanica.
To je proces odvajanja od materijalnog gde smo najbliži izvoru.
Ovde ulazimo u okean, u svet misterija, u svet tajni i iluzija. Ovde smo u zanosu snova i pravimo brojne izlete na čarobna i bajkovita mesta. Ovde je i uzletanje u Kosmos, ali i spuštanje u dubine svog bića.
Ovde smo spremni da pobegnemo od materije i realnosti. Ovde smo spremni da se povučemo tamo gde ćemo biti neuhvatljivi i dobro sakriveni.
Ovde smo izvan vremena!
Ponekad rasejani, ponekad nepažljivi, ponekad žrtve i mučenici.
Ovde patimo i brinemo, ali ovde i inspirišemo na stvaranje.
Ponekad puni suprotnosti i za mnoge nedostižni.
Nekada se trudimo, ali nema priznanja. Nekada se nadamo, ali nade ostanu neispunjene sve do trenutka kada se svim srcem posvećujemo, dajući i sam život.
Ovde je svet pesnika, boema, sanjara, nemirnih, obmanjujućih. Ovo je svet lica pod maskama.
Ponekad usamljeni, ponekad bez želje za borbom, nežni i krhki, i sve tako dok ne otkrijemo svoj dar i stvaralačke sposobnosti, pa pokrenemo planinu.
Ovde smo u neorganizovanom svetu, u romantičnom neredu, u maštovitoj nesređenosti, u carstvu fantazije.
Ovde smo podložni osećanjima bez kraja, pa se lako rasplinemo i rastočimo. Ovo je svet boja i vizija.
Ponekad dvostruki, ponekad neotporni na iskušenja, nestalni, naivni i kontradiktorni.
Ovde se sanja otvorenih očiju.
Ovde se hoda na prstima. Zaneseni ovakvim romantičnim svetom, zaneseni nestvarnim elementima, filmom koji smo odgledali, pesmom koju smo čuli, očima koje smo ugledali, ovde hodamo stazom izvan vremena.