Pisac u svojim knjigama ostaje nedorečen i nejasan.
Učitelj (danas, modernije trener) neveruje ni sam u ono što govori, pa učenje pretvara u zabludu i laž.
Novinar koji nema sigurne informacije, pa daje neproverene i lažne iformacije.
Pešak koji se kreće nepoznatim stazama, pa je zbog toga nesiguran u svoje korake.
Automobil koji ne zna da li će levo ili desno, jer ga upravlja rasejan vozač.
Lažan profil.
Poruka koja stiže tamo gde ne treba, jer je greškom poslata.
Programi i komjuteri koji počinju da brljaju, jer su puni virusa.
Folder koji je eto odjednom nekim čudom nestao i ne možete nikako da dođete do razumnog odgovora.
Čovek koji je uhvaćen u laži.
Pogrešno upotrebljena reč daje nejasnoću celoj rečenici.
Svaki papir ili dokument koji je falsifikovan.
Na putu pogrešno postavljena tabla, pa umesto da stignete u jedno mesto, stižete u neko sasvim drugo.
Promena plana pod čudnim okolnostima.
Žrtva zbog izgovorene reči ili ideje.
Zalutala pošiljka, pa dobijete nešto što niste uopšte naručili.
Čim počnete da pričate imate problem da se jasno izrazite.
Čim krenete i počnete da koračate nemate pojima u kom smeru idete.
Čim se uključite u saobraćaj postajete zaboravni i rasejani.
Čim uzmete knjigu i počnete da učite misli odlaze na neku drugu stranu.
Čim date neki znak povlačite haos, jer će ga pogrešno shvatiti.
Vidite svet kao mesto u kojem postoje prevare i zamke. Svet oko vas postaje mesto čudnih okolnosti. Ne možete da dođete do jasnih odgovara, jer su odgovori prikriveni i nevidljivi. Sve ovo sabotira um (praktični um i razum) koji zbog toga pati, jer se susreće sa lažima, naivnošću, žrtvom i slabošću.
Zbog zalutalih misli i haotičnog razmišljanja, zbog slabe koncentracije, kao i reči u koje ni sam čovek koji ih izgovara neveruje on pada u ulogu žrtve. On hoće da dođe do jasne i razumne misli, ali iz nekog razloga ne može da je vidi. Kao rezultat dobija – nesporazume.