Razmišljam kako nisam pročitala poslednjih dana veću glupost od jednog statusa na FB da ne postoje muška i ženska prijateljstva. I, dok mudrujem o ovome kroz glavu mi prolaze sva moja velika drugarstva. U detinjstvu penjanje po drveću i pravljenje kolibe, kasnije podmetanje „lopovskih“ pod prozorom, mladi izviđači, pa karirani stoljnjaci po kafanama. Od kolevke, pa do groba…
Čega se sećam? Ne volim da budem u prošlosti, međutim rado ću se podsetiti onih srećnih i pozitivnih dogodovština iz svog života. Mrsko mi je da izgovaram reč „prošlost“, jer je moja strela ljubavi uvek usmerena ka budućnosti. Bilo je perioda i kada nisam imala partnera, pa su mi najbliskije osobe bili moji drugari. Uvek sam oko sebe imala družinu, a kada bi naišao „gospodin pravi“ to se najčešće događalo u trenucima koji su bili začinjeni izenađenjem.
Sećam se kako sam „letela“ šesto kilometara u susret koji je univerzum podržao i blagoslovio, ostavljajući roditelje u ubeđenju da taj vikend sedim u studentskoj sobi i učim. Sećam se njegovog ljubomornog i besnog pogleda, pa mojih reči: „Pa, to mi je drugar! Ako ti ne veruješ u muško ženska prijateljstva, ja verujem. Nemam šta da tražim sa osobom koja ne voli moje prijatelje, pa ako su oni i muški!“
Nikada nisam bila raspoložena za njegove mrzovoljne, tužne i depresivne trenutke. Uvek sam bila ubeđena da se pored takvih osoba i ja mogu razboleti. Možda su „oni“ dani i bili tužan, ali trudila sam se u njih da unesem vedrinu i šarenilo boja. Volim plavo nebo bez oblaka i noćno nebo na kojem se jasno bistre hiljade i hiljade zvezda.
Imala sam punu kutiju onih nekadašnjih razglednica. To sam volela da čuvam, kao što sam volela i da ih šaljem prijateljima iz bilo kojeg grada u koji je moja noga kročila. Danas obavezno pozdravljam prijatelje postavljajući fotografije sa putovanja na FB profil uz njihove česte komentare: „Pa, gde si sad otišla?“ ili „Ja ne mogu više da ispratim gde ćeš sutra osvanuti?“
Bez obzira na moj pozitivan pogled, ne mogu reći da nije bilo ljubavnih razočarenja, jer je moje drugo ime bilo Slepica. Međutim, danas kada se prisetim takvih situacija pojavi mi se osmeh na licu i smejem sebi, tebi i nama. To je mnogo drugačije od onih ljudi kod kojih se na licu pojavljuje tuga ili bes kada se prisete ovakvih i sličnih situacija.
Dolazila sam do zaključaka da slepilo i optimizam mogu biti izvor razočarenja, pa i opasnosti, ali sa novim danom brzo sam to i zaboravljala. Nisam bila zaštićena od ljubavnih poraza i padova, ali sam se uvek brzo dizala za razliku od moje prijateljice koja je zbog raskida znala danima i danima da ne izlazi iz kuće. Spakujem kofer, posetim tržni centar i izađem sa drugarima i idem dalje. Nikada nisam dozvolila da budem ograničena i zarobljena udarcima iz prošlosti.
Mislim da je rečenica: „Koju zvezdu želiš da ti skinem?“ potekla od Venere u Strelcu, jer ona voli da razapinje svoju strelu gledajući u zvezdano nebo. Jednom sam bila praćena u stopu i osetila sam da mi se disajni organi sužavaju. Kada je pokušaovao na svakih sat vremena da me dobije na telefon iskakale su mi male i sitne ospice, koje sam gledala odmah da preležim tako da mi se više ne pojavljuju.
Ako bi me pitali: „Da li imaš nešto da kažeš u svoju odbranu?“ redovno sam odgovarala da nemam: „ Nikom nisam dužna ništa da objašnjavam.“
Ne pitaj me s kim sam razgovarala telefonom. Ne ispituj me o čemu sam razgovarala sa prijateljicom, jer ionako ću ti sve ispričati. Ne zovi me kada sam u sred žurke. Ne moram da ti se javim čim izađem iz aviona ili autobusa. Nisam dužna da se javljam tvojoj mami. Ne moram da trčim na nedeljni porodični ručak. Ništa ne moram. Uzalud me pitaš u kojem hotelu ću odsesti, jer ne znam. Ne mogu da ti kažem kada ćemo se opet videti, jer me sa takvim pitanjima unapred obavezuješ.
Mogu da ti obećam smejanje i zabavu. Poklone kada najmanje očekuješ. Poljubce i kada se stidiš zato što nas gledaju, jer u takvim trenucima ja njih neću gledati. Mogu da ti obećam zagrljaje u kojima ćeš imati osećaj da te grli par desetina ruku, a ne dve ruke. Oči u kojima možeš videti sebe i mene za deset godina. Nadu koja je neprolazna i večna. Romantične rastanke.
Ako počneš da padaš, pokušaću da te podignem. Naučiću te da gledaš dalje i daleko. Svaki dan ću te obasipati slobodom. Upoznaću te sa svojim prijateljima koje imam u svakom delu sveta. Pokazaću ti da vreme ne postoji kada budemo putovali sa jednog kraja na drugi kraj sveta. Upoznaću te sa veselim, nasmejanim i radosnim ljudima. Pokazaću ti da na sve četiri strane sveta postoji ljubav. Hej, ljutnja je prolazna!
Ispričaću ti da se na kocku ne stavlja samo novac i materijalne vrednosti, jer dođe vreme kada stavljaš sve na kocku zbog ljubavi. Danas mogu da potrošim mnogo, a sutra da ostanem švorc. Računi? Njih ostavljam tebi, jer ne mogu da pratim datume i rokove. Ne snalazim se sa kalendarima. Nemoj da te ljuti, ako te nekoliko puta u toku dana pitam: „Koji je danas dan?“, a možda i mesec…
I za kraj, bez obzira što zaboravljam datume, gubim ključeve, ne trudim se da zapamtim istorijske događaje (prošlost me ne motiviše) zapamti: „Ja sam pametna devojka koja svoju glavu ne koristi samo za frizure. Zbog toga insistiram na inteligenciji.“