Spoljašnje planete – Uran, Neptun i Pluton

Spoljašnje planete – Uran, Neptun i PlutonSpoljašnje planete: Uran, Neptun i Pluton se ne odnose na lične sfere života, što ne znači da nemaju uticaj na individulanoj ravni, ali njihov uticaj je usmeren na oblikovanje života u celini, a ne na neko posebno područje života. To se sve najčešće dešava izazivanjem kriza, tako da sve tri planete pokreću životne krize, koje oblikuju naše živote u celini. Ovo su generacijske planete kojima pripadamo i predstavljaju ili često opisuju trendove grupe, međutim ako su u bliskim aspektima (osnovnim) sa ličnijim planetama (Sunce, Mesec, Merkur, Venera i Mars) imaju uticaj i na karkter osobe.

Pod uticajem ovih planeta dešavaju se poremećaji, pa su spoljašnje okolnosti, koje se dešavaju pod njihovim uticajem, najčešće destruktivne. Jedan astrolog je rekao da onaj ko postavlja pitanje „kontrolisanja planete“ je drsko samouverena osoba, koja se nikada nije suočila sa silama nesvesnog i ja se slažem sa tim. To je slično kao kada bi zamislili osobu, koja stoji na obali mora dok se cunami približava obali i on pokušava da kontroliše ili upravlja silama prirode. Zato mi je smešna i „izlizana“ ona ideja da čovek upravlja zvezdama. Dakle, besmisleno i zato je mnogo korisnije da razmišljamo o razumevanju ove tri planete (naaravno, i ostalih).

Međutim za prosečnog čovek koji se nalazi u ravni želja, sfere spoljašnjih planeta ostaju nepristupačne, što ne znači da na njega ne utiču, posebno u onom destruktivnom smislu. Oni koji nisu uspeli da pređu granicu Saturna, nalaze se u tami i mraku u odnosu na Urana, Neptuna i Plutona. Čovek može živeti jedno vreme u neznanju da boluje od neke bolesti, ali to što živi u neznanju, ne znači i da se ta bolest neće i ne može širiti. Šta se onda najčešće dešava? Pa, kada ove tri planete „ulete“ u neku oblast ličnog života, onda one donose destruktivnost i tragedije. Ako se osvrnemo na mitologiju, a za koju su znali i naši preci, setimo se da je Uran izgubio moć, tako što ga je Saturn kastrirao, ali se nije razjasnilo da li je umro ili nije ili Venera, boginja ljubavi, koja izranja iz okeana u koji su bačene njegove odsečene genitalije. Neptun je na dnu mora, jer vlada tajnim i skrivenim svetom, dok Pluton vlada podzemnim svetom iz kojeg retko kada izlazi, a kada i izađe, postaje nevidljiv za čoveka.

Uran predstavlja poriv za oslobađenjem, kao i saznanjem kakao da se snagom uma zagospodari silama prirode, dok njegovo oslobađanje predstavlja slobodu od materije. On se nalazi iza Saturna i na taj način simbolički beži od forme, koju predstavlja Saturn i ukazuje na neku vrstu oscilovanja „napred – nazad“. Uran je povezan sa idejama, ali on svoje ideje nikada ne usvaja iz okoline i okruženja, jer je okolina za njega konvencionalna na čega on nikada ne pristaje. Bori se za grupu i dobrobit čovečanstva, s obzirom da se „odvojio“ od forme Saturna. Uticaj Urana se najčešće manifestuje kroz iznenadne krize, sukobe sa autoritetima, konflikte sa svima koji predstavljaju simbol prošlosti, tradicije i krutih stavova. Svi iznenadni događaji, kao: otkaz na poslu, nesreće, poremećaji u braku, sukobi sa zakanom i sl. su u simbolici Urana, jer nas u ovakvim okolnostima Uran suočava sa izazovima.

Spoljašnje planete – Uran, Neptun i Pluton

Dok nas Uran spaja sa grupom kroz ideje i kretivan um, Neptun nas spaja sa koletktivnim osećanjima, gde postoji težnja za emocionalnim poistovećivanjem sa celinom. Urana možemo posmatrati kroz idejni odziv mase, dok Neptuna možemo posmatrati kroz emocionalni odziv mase. Zbog povezanosti sa kolektivim emocijama, ova planeta postaje neprijatelj u odnosu na lična osećanja. Simbolički je povezan sa okeanom, jer je to mesto izranjanja i uranjanja, kao i mesto dubina, tajni i misterija, dakle nesvesnog. Neptun je simbolički povezan i sa smrću davljenjem, što ustvari predstavlja pojedinačno utpanja u more kolektivnih osećanja i tu se gubi veza sa individualnim emocijama. Povezuje se sa osećanjem nemoći i sigurno je malefik, ako ga posmatramo u odnosu na formalnu stranu života. Kod prosečnog čoveka deluje kroz obične ljudske emocije, koje su obojene iluzijom, samozavaravanjem, maštom i razočarenjima. Neptun je često zamaskiran, pa u početku može delovati sasvim pitomo, ali to je često varka. Povezuje se sa alkoholizmom i narkomanijom, odnosno sa ekstazom. Dakle, Neptunova sposobnost je da privuče mase kroz ekstazu, muziku, umetnost, emocije, gde će se svaki pojedinac lako identifikovati u nečemu. Do sada se ispoljavao na izopačen način i često se povezuje sa religijom, a grupacije ljudi, koje zaneseno prate religiozni put su najviše prožete obmanama veličanstvenosti, preuveličanim osećanjima i emocionalnim slepilom. Možete sagledati čitav period koji je bio po uticajem Riba, a kojim je dominirao neptunovski uticaj.

Pluton je bog mrtvih, vlada podzemnim svetom i dušama mrtvih. Povezan je sa smrću, a smrt je jedina koja je neopoziva. Kada nešto dođe svom kraju ili kada se završi, ne  može se ponovo stvoriti u istom onom obliku kao što je bilo. Stara forma se uvek završi i ne vraća, jer se mora uzeti neki novi oblik, kao što i život u pojedinim fazama uzima sasvim drugačiji oblik, nego što je imao pre toga. Slično kao kada kažemo, „ništa više ne može biti isto kao što je bilo pre“. Kao kada dolazimo do kraja jedne faze života i spremamo se da zaočnemo neku novu fazu. Pluton je povezan sa tamom, destrukcijom, figurom Lucifera i ova planeta lako vodi pojedinca u tamu. On je povezan sa opsesivnošću i zbog toga prosečnog čoveka lako uvodi u samodestrukciju, koju ne može da kontroliše. Ne može se reći da Pluton ne može doneti rast, može, ali samo kroz destruktivnu stranu emocija i zbog toga su sa ovom planetom prisutna silovanja, nasilna odvajanja, gubici, emocionalne krize, ekstremnost, nesreće. Ne možemo govoriti o emocionalnom čišćenju, ako pre toga nismo osetili destrukciju kroz Plutona. Nešto mora umreti, nešto mora biti uništeno i amputirano da bi se oslobodila opsesivna energija Plutona. Doživeti i osetititi dubok emocionalni bol je jako važno za proces čišćenja koji predstavlja Pluton. Gde god je Pluton tu mora biti prisutna i neka drama, a prosečna osoba uglavnom ne vidi koren svog opsesivnog i destruktivnog karaktera. Tada se često pribegava projekciji i onda se privlače (nesvesno) osobe ili okolnosti sa destrukcijom i nasiljem i sl. Zato je potrebno razaranje strukture o čemu god da se radi, a rušenje strukture je jedna vrsta smrti.