“Ono što je gore, jednako je onome što je dole. Ono što je spolja jednako je onome što je unutra.”
Makrokosmos je prisutan u mikrokosmosu i čovek je odraz univerzualnog Intelekta, pa se smatra ogledalom celokupne slike kosmosa. Ako se vratimo na Ptolomeja i na njegov sistem sveta, Zemlja je u centru, a oko ovog centra je sedam planeta: Mesec, Merkur, Veneram Sunce, Mars, Jupiter i Saturn, koje se okreću po raznim sferama i orbitama. Prvi krug iza njih je okružen sferom fiksnih zvezda, a u sledećem nebom bez zvezda ili krugom Zodijaka. Nebo bez zvezda ili sfera Zodijaka daje nebeskom svodu fiksnih zvezda kretanje, predstavlja prvi pokretač (premium mobile). Često se upućuje pitanje astrolozima: “Da li astrolozi znaju da geocentrični sistem koji koriste, stavlja Zemlju u centar (Gaja, Gea, Ge; grč. – Zemlja, majka Urana (neba), Ponta (mora), Giganta i Titana) i zašto koriste ovaj sistem, koji je Kopernik odbacio?”.
Heliocentrični sistem (Helios – Sunce) predstavlja materijalni koncept stvarnosti, ali geocentrični sistem, koji koriste astrolozi je u saglasnosti sa stvarnošću onakvom kako se on čoveku predstavlja. Čovek ne živi i nije na Suncu, već je na Zemlji. Heliocentrični pogled na svet se koristi od strane razumnog sveta kao dokaz da je geocentrični pogled na svet velika prevara. U hijerarhiji nebeskih sfera Ptolomej dodeljuje Suncu centralnu poziciju i prema tom sistemu Sunce se nalazi u centru šest planeta. Iznad Sunca nalaz se sfere Marsa, Jupitera i Saturna, a ispod Sunca su sfere Venere, Merkura i Meseca, koje su bliže Zemlji. Iza sfere Saturna nalazi se sfera ili nebo fiksnih zvezda, zatim nebo bez zvezda i konačno najviša sfera ili “Božanski Prestol”. Nebo bez zvezda predstavlja prekid između nevidljivog i vidljivog neba, a “nevidljivo” ustvari znači “transcendentno”, a poslednje dve sfere se nazivaju “nevidljivi svet”, jer su van dometa naših čula.
Takođe, često pitanje koje se upućuje astrolozima je: “Zašto astrolozi ne razmotre činjenicu da kada je Sunce u znaku Ovna, ono nije zaista u konstelaciji Ovna?”. Dvanaest znakova Zodijaka se nalaze u sferi ili nebu bez zvezda i oni nisu isto što i dvanaest zodijačkih konstelacija, koje se nalaze u nebu fiksnih zvezda. Znaci Zodijaka predstavljaju podelu sfere ili neba bez zvezda na dvanaest jednakih delova počinjući sa tačkom prolećnog ekvinocijuma, a to je nulti stepen Ovna. Razlika zbog skoro celog jednog znaka između konstelacija i delova Zodijaka koji imju isto ime je nastala usled precesije ekvinocijuma. Ekvinocijum je trenutak kada Sunce u prividnom kretanju oko zemlje stigne na ekvator i tada su dan i noć jednaki. Dva puta godišnje Sunce dolazi na ekliptiku, a tačke gde Sunce preseca ekvator se zovu ekvinocijumske tačke ili prolećni ekvinocijum (21. mart) i jesenji ekvinocijum (23. septembar). Ove ekvinocijumske tačke nemaju stalan položaj na ekliptici i pomeraju se od Istoka prema Zapadu suprotno prividnom kretanju Sunca po ekliptici, što je poznto kao precesija ekvinocijuma. Letnja solsticijumska tačka predstvlja trenutak kada Sunce dostigne najveću pozitivnu deklinaciju, a zimska solsticijumska tačka predstavlja trenutak kada Sunce u svom kretanju oko zemlje dostigne najveću južnu deklinaciju. U zimskoj solsticijumskoj tački Sunce se nalazi 22. decembra, kada ulazi u znak Jarca, a u letnjoj solsticijumskoj tački Sunce se nalazi 22. juna, kada ulazi u znak Raka. Zemljina precesija nastaje usled delovanja Sunca i Meseca na Zemlju koja nije pravilna lopta (elipsoid), već je Zemlja na polovima spljoštena, a na ekvatoru ispupčena.
Prsten oko ekvatora nagnut je prema ravni ekliptike pod uglom od 23,5 stepeni, a gravitaciona sila Sunca i Meseca uzrokuje momenat sile, koja teži da zaokrene prsten u ravan ekliptike i na taj način nastaje precesija. Usled ovoga dolazi do pomeranja ekvinocijumske tačke po ekliptici u suprotnom smeru prividnom godišnjem kretanju Sunca i ovo pomeranje prolećne i jesenje tačke ekvinocijuma naziva se precesija ekvinocijuma. Ove presečene tačke solranog kruga sa nebeskim ekvatorom u odnosu na sferu ili nebo fiksnih zvezda daju revoluciju ili okret u period od 26000 godina, odakle potiče razlika između znaka ili podele Zodijaka i dvanaest konstelacija (sazvežđa), koja nose ista imena. Konstalaciju Ovan, tako nalazimo u znaku Bika, itd. što znači da se konstalacija Ovna pomera ka znaku Bika ili da se prolećni ekvinocijum pomerio od konstalacije Ovna do konstelacije Riba. Ovaj deo posebno neka pročitaju oni koji sebe nazivaju “astrolozima”, a ne znaju razliku između sazvežđa i znakova.
Ovih sedam planeta su kao posrednici između nepromenljivog sveta i zemlje i predstavljaju telesnu manifestaciju Duha. Najsuperiornija sfera koja se nalazi iznad sfere ili neba fiksnih zvezda poistovećuje se sa neuništivim ili nepromenljivim svetom, a ono što je ispod ove sfere podložno je propadanju i stvaranju što se odvija u vremenu. Nebeska sfera fiksnih zvezda se kreće u odnosu na sferu Zodijaka i proizvodi precesiju ekvinocijuma, dok sfera neba bez zvezda predstavlja liniju koja se nalazi između vremena i večnosti.
Kao što sam već spomenula na ekliptici imamo četiri tačke: dva ekvinocijuma i dva solsticijuma i to su četiri glavne (kardinalne) tačke, koje padaju u četirti kardinalna (glavna) znaka: Ovan, Vaga (prolećni i jesenji ekvinocijum) i Rak i Jarac (letnji i zimski solsticijum). Kada ove četiri tačke fiksiramo na ekliptici, ostalih osam podela Zodijaka izvode se tako da svaka tačka kvadrata u krugu budi dve druge tačke trigona, koje ponavljaju relaciju u “kvadratu”, pa se iz formule 3 x 4 = 4 x 3 = 12 i to su 12 znakova Zodijaka. Na četiri kardinalne tačke Zodijaka postavljena su četiri kvaliteta: toplo, hladno, suvo i vlažno, gde hladno odgovara solsticijumima, a toplo odgovara ekvinocijumima. Toplo i hladno su aktivni i manifestuju se kao ekspanzivne i centrifugalne sile. Suvo i vlažno su pasivni i manifestuju se kao centripetalna sila. Suvo i vlažno se vezuju sap o dva para ovih drugih i dalje imamo četiri elementa: zemlja (hladno i suvo), voda (hladno i vlažno), vazduh (vlažno i toplo) i vatra (toplo i suvo). Međutim, ovi elementi su različiti od supstanci koje su nama poznate pod istim nazivom, jer elementi nikada nisu predstavljeni u telima u čistom obliku. Supstanca sadrži sva četiri elementa gde jedan preovlađuje. Postoji tri modaliteta stvaranja ili tri pokreta (trojstvo Duha): otvoren (silazeći) pokret koji nosi impuls od izvora ka stvaranju i predstvlja dubinu; ekspanzivni pokret koji održava stvaranje i meri širinu i povratni pokret koji vraća impuls ka izvoru i usmeren je u visinu. Ovo trojstvo i četiri elementa (3×4) zajedno daju 12 kombinacija ili 12 zodijačkih znakova. U skladu sa ovim kardinalni znaci (Ovan, Rak, Vaga i Jarac), nazivaju se i “pokretni”, predstavljaju inicijativu, pokretačke sile ili ekspanzivnost. Silazeći ili “otvoren” pokret Duha (stvaranja) predstavlja fiksaciju, jer zbog ovog pokreta svet opstaje kao takav, pa u skladu sa ovim postoje fiksni znaci (Bik, Lav, Škorpija i Vodolija). I, na kraju ostaje “povratni” pokret, koji vraća ka izvoru, gde nam ostaju promenljivi znaci (Blizanci, Devica, Strelac i Ribe).
Osa solsticijuma oko dvehiljade godina pre Hrista, prolazila je između Lava i Raka, tako da dobijamo planetarne “kuće”, koje su simetrično poređane. Svaka planeta poseduje dev susedne “kuće”, levu i desnu ili žensku ili mušku, a izuzetak od ovoga su Sunce i Mesec, koji imaju samo jednu “kuću” (Rak, Lav) i vladaju svojom polovinom Zodijaka. U najnižoj poziciji, sa obe strane zimskog solsticijuma, tamo gde su smrt i mrak, svoju poziciju je zauzeo Saturn, a njegova pozicija je najudaljenija od Sunca i Meseca i zauzeo je “kuće” Jarca i Vodolije. Jupiteru su pripisana dva znaka (Strelac i Ribe), koji su u aspektu trigona sa Suncem i Mesecom (Strelac je u trigonu sa Lavom, a Ribe su u trigonu sa Rakom). Odmah ispod Jupitera, leže dva kuće Marsa kojem se pripisuju dva znaka (Ovan i Škorpija), koji su u aspektu kvadrata sa Suncem i Mesecom (Ovan je u kvdaratu sa Rakom, a Škorpija je u kvadratu sa Lavom). Ispod Marsa, nalaze se kuće Venere, kojoj se pripisuju dva znaka (Vaga i Bik), koji su u sekstilu sa Suncem i Mesecom, gde je Vaga u sekstilu sa Lavom, a Bik je u sekstilu sa Rakom. I, ostaju kuće Merkura, koje su najbliže kućama Sunca i Meseca, gde se takođe i Merkuru pripisuju dva znaka (Blizanac i Devica). Sunce krstari celim Zodijakom, uzdižući se kroz svoju mušku stranu i zalazeći kroz žensku stranu. Znacima kojima vlada Mars (Ovan, Škorpija) nalaze se naspram onih kojima vlada Venera (Vaga, Bik); znaci kojima vlada Jupiter (Strelac, Ribe) nalaze se naspram onih kojima vlada Merkur (Blizanac, Devica) i znaci kojima vlada Saturn (Vodolija, Jarac) nalaze se naspram znakova kojima vladaju Sunce (Lav) i Mesec (Rak).
Ako ste pažljivo čitali tekst, onda već imate i odgovor zašto astrologe ne interesuje da li će Pluton biti planeta ili neće biti planeta ili koliko će još biti otkrivenih planeta iza Plutona. Tako da je I besmisleno pitanje, koje se takođe upućuje astrolozima: “Da li sada mnogo toga pada u vodu, od kada je Pluton izbačen iz družine planeta?”. Kao što se savremena astrologija udaljila od izvornih načela, tako se i savremena astronomija takođe udaljila od svojih izvornih načela. Kao da sve više i više toga dobija u svom nazivu “pseudo”, od pseudoreligije, psudonauke, pseudopsihologije, pseudoistorije, pa tako i pseudoatrologije i pseudoastronomije. Ovo nikako ne znači i da bi se trebalo zalagati za krut ili isključiv pristup tradiciji ili odustajanje od daljeg razvoja.
Astrologija se većinom osporava, ne samo kao nauka, jer za mene to ni ne treba da bude kamen spoticanja, zato što astrologija ni ne treba nikada da bude nauka u smislu kako se nauka danas definiše, ali ono što je prilično egoistično od strane onih koji je osporavaju, a osporavaju je oni koji se nikada nisu bavili njom je njeno osporavanje kao jedne veštine. Međutim, zašto je do ovoga došlo, ne treba tražiti razlog kod drugih, već je razlog tome i u samim astrolozima. Astrologija se u svojim počecima razvijala zajedno sa ostalim naukama i veštinama, čak su se neke druge nauke razvijale iz astrologije, ali to što se astrologija danas ne uklapa u savremeni pogled na nauku, to ne znači da je treba osporavati. Setimo se koliko je samo priznatih naučnih otkrića osporeno? Klimavo? Setimo se mnogih “velikih naučnih prevara”! Astrološki rad treba odvojiti od onog dnevno pragmatičnog, koji je priznaćete prisutan i u drugim delatnostima i zato kažem da su i astrolozi “krivi” zbog toga što su astrologiju sveli na dnevnu pragmatičnost i “ludo zabavljanje”.