Antičko učenje – prakvaliteti i elementi

Antičko učenje – prakvaliteti i elementiNa samom početku, treba se podsetiti i vratiti na Aristotela, Empedoklea, Platona, ali i na antičko učenje o prakvalitetima. Empedokle (oko 490-430. pre nove ere ), čuveni naučnik, lekar i političar, odbacio je ideju o jedinstvu materije koju su zastupali Tales iz Mileta (živeo u VII veku pre nove ere, 640.- 546.), Anaksimen (živeo je u VI veku pre nove ere, 585-528.) i  Heraklit iz Efesa (živeo u V veku pre nove ere). Grčki filozofi pre Empedoklea smatrali su da se sva prirodna tela sastoje od različitih oblika jedne iste osnovne materije. Tales iz Mileta polazio je od teorije da su od vode sačinjena sva tela u prirodi, jer bez vode ne mogu da žive ni biljke ni životinje. Kada dolazi do kondenzovanja vode onda dolazi do nastajanja zemlje, a dalje njenim isparavanjem nastaje vazduh. Ovo je bila teorija ili učenje Talesa iz Mileta. Anaksimen je smatrao vazduh za osnovnu materiju, dok je Heraklit iz Efesa smatrao vatru za osnovnu pramateriju: „Svet je postao iz vatre, od nje gine, da bi se ponovo rodio iz vatre večnom kruženju materije.“ Međutim, Empedokle je prvi odbacio i negirao ovakve teorije, jer je polazio od teorije da postoje četiri osnovne materije, a ne jedna.

Četiri osnovne materije su: voda, vazduh, vatra i zemlja, a od njih su sačinjena sva tela u prirodi. Ovde se mora istaći da Empedokle nije stvaraoc ovog učenja, niti graditelj temelja ovakve teorije, jer je učenje o prakvalitetima i elementima bilo sastavni deo mnogih pređašnjih hramova. Znanje o prakvalitetima i elementima čuvano je kao najveća tajna, a saopštavano je samo posvećenima, učenima i mudrima. Empedokleovo učenje prihvatio je i čuveni grčki filozof Aristotel (384-322. pre nove ere), gde Aristotel uvodi i peti element-„etar“, a koji je u srednjem veku nazvan „essentia quinta.“ Aristotel je polazio od teorije da svako telo ima četiri osnovna svojstva koja možemo da osetimo pomoću naših čula: toplo, hladno, suvo i vlažno. Svaki od četiri elementa nosi po dva svojstva. Njihovim kombinovanjem nastaju : voda (hladna i vlažna), vatra (topla i suva), vazduh (topao i vlažan) i zemlja (hladna i suva). Ova četiri elementa ponovo se međusobno kombinuju iz čega nastaju produkti u prirodi, mnoštvo i sve stvari.

Dakle, četiri prakvaliteta daljim međusobnim kombinovanjem stvaraju četiri elementa po principu : hladno i vlažno (voda), toplo i suvo (vatra), toplo i vlažno (vazduh) i hladno i suvo (zemlja). Na primer, ohlađena voda se pretvara u tvrdi led, dok sa druge strane, zagrejana voda postaje vodena para. Poznati engleski naučnik Isak Njutn je jednom prilikom rekao: „Priroda učestvuje u svim mogućim promenama.“ Na primer, ako  se u vodu ubaci malo sumporne kiseline i pri tome kroz nju propusti električna struja, voda će preći u dva gasa: vodonik i kiseonik. U slučaju da se nakon toga oni pomešaju i zapale, oni će se ponovo pretvoriti u vodu.

Fizičko elementarni nivo

Toplo uzrokuje: zagrevanje, toplinu, aktivnost, širenje i proširivanje, ekspanziju, kretanje ili pokretljivost.
Hladno uzrokuje: hlađenje ili hladnoću, sužavanje i skupljanje, zgušnjavanje i zgrušavanje.
Vlažno uzrokuje: pokretljivost, rastegljivost i elastičnost, gipkost, mekšanje.
Suvo uzrokuje: zategnutost, napregnutost, napetost i tenziju, isušivanje, krutost.

Fizičko organski nivo

Toplo uzrokuje: povišenu telesnu temperaturu, nagon za životom, nadražaj, regeneraciju, uzbuđivanje, oživljavanje, dinamiku.
Hladno uzrokuje: pustoš, gašenje, stezanje, povlačenje u sebe, umanjenje toplote i vitalnosti.
Vlažno uzrokuje: omekšavanje, popuštanje napetosti, labavljenje i opuštanje.
Suvo uzrokuje: gašenje, napinjanje, zgušnjavanje, razdraženost, usporavanje, nervozu.

Psihički nivo

Toplo uzrokuje: pokretljivost, aktivnost, kretanje u smeru od iznutra prema spolja, strasti, impulsivnost, energičnost, intuitivnost.
Hladno uzrokuje: kretanje u smeru od spolja ka unutra, otpor, nedelovanje, sporost i dubinu, upijanje, promišljenost.
Vlažno uzrokuje: mekoću, blagost, umirenje, pokretljivost ali u pasivnom smislu, skupljanje utisaka iz spoljašnjeg sveta, osećajnost i osetljivost.
Suvo uzrokuje: napetost, nervozu, odlučnost, žestinu i upornost, strastvenost.

Sada možemo sumirati rezultate i na osnovu njih konačno definisati glavne osobine i karakteristike prakvaliteta : toplo, hladno, vlažno i suvo.

Antičko učenje – prakvaliteti i elementi

Prakvaliteti

Uticaj toplog prakvaliteta osetiće se tamo gde postoji: aktivnost, dinamika i energija. U ovakvim ambijentima vladaju strasti i impulsi, dok su volja, hrabrost i odlučnost maksimalno izraženi. Inicijativa i pokretački impulsi dobijaju na izražajnosti i dominaciji. Pojačan je nagon, volja i želja za životom, optimizam, oduševljenje i vedrina, što predstavlja produkte prakvaliteta- toplog.

Uticaj hladnog prakvaliteta dobija primat u svim ambijentima gde nedostaje živosti, energije i elana, što uzrokuje sporost, lenjost i trome reakcije. Zbog ovakve sporosti dolazi do oklevanja i do odugovlačenja. Hladnoća izaziva nepokretljivost, a razum uvek vlada kako nad srcem, tako i nad strastima. Uticaj hladnog uzrokuje gubitak volje, pesimizam, tugu i strah, a usled čega se pojavljuje potreba za samoćom, povlačenjem i izolovanošću.
Uticaj vlažnog prakvaliteta osetiće se tamo gde se ispoljava nežnost i blagost. Snaga i energija, takođe nisu dominantni, a vlažno teži prilagođavanju, jer pokazuje elastičnost i promenljivost. Uticaj ovog prakvaliteta proizvodi kolebanje i neodlučnost, a potreba za spajanjem sa drugima je izražena.

Uticaj suvog uzrokuje jačanje volje i strastvenosti, pa je često prisutna preterana žestina i isključivost. Suvo u kombinaciji sa toplim proizvodi zapaljivost, a u kombinaciji sa hladnim izaziva nervozu. Zbog efekta zatezanja, postoji preterana sklonost ka dominaciji, komandovanju i disciplini.

Elementi

Kombinovanjem prakvaliteta : toplo, hladno, vlažno i suvo, nastaju četri elementa : vatra (toplo i suvo), vazduh (toplo i vlažno), voda (hladno i vlažno) i zemlja (hladno i suvo). Na osnovu osobina prakvaliteta koji učestvuju u međusobnom kombinovanju, možemo opisati i osobine četiri elementa.

Vatra je topla i suva. Ona ukazuje na impulsivnost, nestrpljenje, energičnost, dostojanstvo i odvažnost. Pokazuje optimizam, težnju za širenjem i ekspanzijom, težnju za akcijom i delovanjem, ali takođe zbog kombinovanja sa suvim, izaziva i gnev, bes, žestinu, težnju ka dominaciji, vladarstvu, komandovanju i isticanju. Despotizam i arogancija su takođe karakteristike elementa vatre.

Zemlja je suva i hladna. Jedna od njenih osobina je nedelovanje usled čega se ispoljava i lenjost. Zemlja pokazuje osobinu strpljivosti. Ovde razum vlada nad srcem i strastima, pa se pojavljuje hladnokrvnost, promišljenost, razumnost i jedan praktičan i racionalni duh. Zemlja ispoljava tvrdoglavost i krutost stavova usled konzervativnih ideja, a krasi je marljivost, egzaktnost i sve što se može opipati. Sklona je oklevanju i odugovlačenju, što je posledica inertnosti. Usredsređena je na sebe, usled čega se javlja i egoizam, ali i strogost.

Vazduh je topao i vlažan. Pojačana je elastičnost kako duha, tako i karaktera, a pokretljivost je povezana i sa idejama i sa osećanjima. Zbog toga, vazduh je vrlo promenljiv i svestran. Uzbuđenja i utisci ne idu u dubinu, već su vidljivi samo na površini. Uočava se radoznalost, spretnost, kao i okrenutost kako intuiciji, tako i otkrićima, ali i umetnosti. Interesovanja za određeni cilj i pravac, ovde su podložni promenama, što uzrokuje brze promene, jer vazduh ima potrebu da se raspline na više strana.

Voda je hladna i vlažna. Njena priroda je meka i promenljiva. Kako joj nedostaje energija i jaka volja, sklona je ispoljavanju lenjosti, opuštenosti i mirovanju. Osećanja su ovde maksimalno izražena, a romantika, mašta, snovi i fantazija preuzimaju dominaciju. Priroda je sklona apatiji, povlačenju, stidljivosti i melanholiji.

Ako dobro vladamo znanjem i razumevanjem prakvaliteta (toplo, suvo, hladno i vlažno), kao i znanjem o elementima (vatra, zemlja, vazduh i voda), mi možemo sa lakoćom da spoznamo i razumemo prirodu svake planete, kao i prirodu svakog zodijačkog znaka.

Esencijalna priroda planeta

Esencijalna priroda planeta ili planetarna priroda jeste samo jedan početni faktor ili početna vrednost kosmičkog položaja planete. Esencijalna priroda planete izvodi se iz prakvaliteta koji su zastupljeni u planetama u određenim proporcijama. Međutim, vrednosti koje određena planeta ima u nekom horoskopu, nisu iste onoj čistoj esencijalnoj prirodi planeta. Svaka planeta deluje kroz zodijački znak u kojem se nalazi, kao i kroz aspekte koje formira sa drugim planetama, što kao rezultantu predstavlja „kosmički položaj“ ili „nebeski položaj“. Na primer, Jupiter u određenom horoskopu, a time u određenom kosmičkom položaju, nije isti ili jednak kao Jupiter sam po sebi ili samo kao rezultat i vrednost prakvaliteta od kojih je Jupiter sačinjen. Dakle, na osnovu prakvaliteta i njihove proporcijalne zastupljenosti u određenoj planeti, mi možemo doći do logičnih odgovora i objašnjenja planetarne ili esencijalne prirode svake planete. Nije dovoljno „servirati“ ili samo reći da je na primer, Mesec-osetljivost, Venera-zadovoljstvo, Mars-preduzimljivost, Sunce-vitalnost, Merkur-prilagodljivost, Saturn-ozbiljnost ili Jupiter-dostojanstvenost. Sve ove osobine jesu planetarna priroda navedenih planeta, ali uvek mora postojati logičan odgovor i logično objašnjenje zašto je to tako, a na osnovu datog objašnjenja onda i logički nizati ostale osobine planeta.

Prakvalitet toplo u svom sastavu imaju: Sunce, Mars, Venera i Jupiter. Naravno da je toplo zastupljeno u različitim proporcijama, tako da Sunce ima najveći procenat toplog, a najmanji Venera i Jupiter, dok je Mars na sredini. Na osnovu ovog saznanja, odnosno zastupljenosti prakvaliteta toplo u navedenim planetama, mi već možemo reći da u ovim planetama postoji vitalizujuće dejstvo, spremnost na delovanje i prisutnost želje za istim. Iz istog sledi otvorenost ovih planeta, jer se ovde govori o centrifugalnom kretanju, odnosno kretanju ka spolja i spoljnom svetu.

U kojoj meri i kolikim intezitetom će se ove osobine osetiti, zavisi od proporcionalne zastupljenosti prakvaliteta toplo, a što je ovde najaktivnije kod Sunca, što jeste glavna životna energija. Delovanje prakvaliteta toplo, takođe zavisi i od drugog prakvaliteta koji se međusobno kombinuju. Velika je razlika između Sunca i Venere, a kod kojih je zastupljen identični prakvalitet (toplo), međutim kod Sunca toplo se međusobno kombinuje sa suvim, a kod Venere toplo se kombinuje sa vlažnim, što sada predstavlja i različitost njihovih esencijalnih priroda. Zbog toga je uticaj Venere u odnosu na Sunce mnogo više uravnotežavajući, jer prakvalitet vlažno omekšava i dodaje elastičnost. Iz međusobnog kombinovanja prakvaliteta Venera oseća, a Sunce dominira.

Prakvalitet suvo, zastupljen je u sledećim planetama: Sunce, Merkur, Mars, Jupiter i Saturn, ali opet u različitim proporcijama. Najveći procenat suvog je u Marsu i Saturnu, zatim nešto manje u Suncu, a najmanji je u Merkuru i Jupiteru. Međutim, bez obzira na prisustvo istog prakvaliteta u navedenim planetama, priroda Sunca i Saturna je veoma različita, jer se suvo kod Sunca kombinuje sa prakvalitetom toplo, a kod Saturna se kombinuje sa prakvalitetom hladno. Kada se hladno kombinuje sa suvim, što je slučaj kod Saturna, onda imamo međusobnu kombinaciju prakvaliteta, koja se suprotstavlja energiji i životu, što jeste tipično za Saturna, pa ga iz navedenih razloga i proglašavaju poblematičnom planetom, povezuju ga sa krizama, bolestima i smrću. Prakvalitet suvo unosi strast, a posebno u međusobnom kombinovanju sa prakvalitetom toplo, što je posebno karakteristično za Marsa i Sunce. Suvo, takođe utiče na jačanje volje, kao i jačanje želje za komandovanjem, što je opet specifično za Marsa i Sunce u kojima je prakvalitet toplo naglašen. U slučaju da Mars i Sunce imaju napete aspekte sa drugim planetama, onda će prakvalitet suvo u skladu sa svojom funkcijom uneti žestinu, napetost, tenzije i razdražljivu prirodu, jer suvo napinje i zateže. Kod Marsa suvo prednjači u odnosu na prakvalitet toplo i razumno je da pored energičnosti Marsa i njegove vitalizirajuće prirode, a zbog dominacije suvog, Mars lako postane komandujući, oštar, grub i proždrljiv. Iz dominacije prakvaliteta suvo, a koje se kombinuje sa prakvalitetom toplo, Mars postaje često i simbol razaranja, rušenja, violencije i nasilničkog ponašanja. Suvo koje u ovom slučaju unosi tenziju i zategnutost često u sadejstvu sa prakvalitetom toplo, postaje i simbol napada. Saturn može takođe da bude grub i tvrdoglav, što je pokrenuto prakvalitetom suvo, dok dalje u kombinaciji sa hladnim usporava i utiskuje melanholično i hladno ponašanje.

Prakvalitet hladno zastupljen je u Mesecu, Merkuru i Saturnu, a učestvuje u međusobnoj kombinaciji sa prakvalitetom suvo i prakvalitetom vlažno. Vlažno je u najvećem procentu zastupljeno u Mesecu, koji je pored ovog prakvaliteta sačinjen i od prakvaliteta hladno. Saturn je odmah iza Meseca po zastupljenosti prakvaliteta hladno, ali njegova konačna esencijalna priroda drugačija je od Meseca, jer je Saturn sačinjen i od prakvaliteta suvo. Kombinacija hladno i suvo, a što je najspecifičnije za Saturna, jer je zastupljenost u procentima ovih prakvaliteta  izražena, teži da ugasi život, a što jeste u prirodi Saturna. Kod Merkura, a koji je takođe sačinjen od hladnog i suvog, ali u jednoj „nenametljivoj“ zastupljenosti ovih prakvaliteta, za razliku od Saturna, i sa blagom prevagom prakvaliteta hladno, međusobno kombinovanje otkriva razumnog Merkura.

Mesec, Saturn i Merkur, a zbog zastupljenosti prakvaliteta hladno, često pokazuju prestrašenost i pesimizam.Kako je u Mesecu zastupljen i prakvalitet vlažno, Mesec za razliku od Saturna, a koji ima u sebi prakvalitet suvo, težiti da se poveže sa drugima, posebno kroz porodicu, decu i emotivne odnose.

Prakvalitet vlažno zastupljen je samo u Mesecu i Veneri. Najviše vlažnosti u sebi ima Mesec, dok Venera u nešto manjem procentu, ali dovoljno prisutno, jer prakvalitet vlažno kod Venere ima prevagu nad manje zastupljenim prakvalitetom toplo. Usled međusobnog kombinovanja ovih prakvaliteta, Mesec i Veneru često povezuju sa lenjošću, jer veliki procenat prakvaliteta vlažno ima funkciju da opušta, umlitavljuje, a vlažno je najpasivnije stanje sa zadatkom da umiri svako kretanje. Vlažno pojačava osetljivost i osećajnost. što je karakteristično za Mesec i Veneru, a to su planete preko kojih osećamo, bilo preko čula ili unutrašnjeg bića. Venera je ženski princip, a u ovom slučaju vlažno dominira nad prakvalitetom toplo, što omekšava i ublažava svaku napetost, podstiče reprodukciju i utiskuje prilagodljivost. Mesec je tipičan predstavnik elementa vode (hladno i vlažno), a kako vlažno predstavlja pasivan princip, dok hladno ima po jedan aktivan i jedan pasivan princip i kako se hladno suprotstavlja toplom, postaje jasno zašto Mesec nikada neće opisivati energičnost i strast. Hladno ima funkciju skupljanja i povlačenja, poput centripetalnog kretanja, što kroz Mesec opisuje našu unutrašnjost i intimnost. Vlažno, a koje se sada kombinuje sa hladnim utiskuje jednu unutrašnju aktivnost, koja se izražava kroz snove, maštu, sanjarenje i inspiraciju.

U vezi prakvaliteta koji ulaze u sastav Urana, Neptuna i Plutona, još ne postoji jedinstveno mišljenje i jedinstveni stav. S obzirom da Uran pokazuje srodnost sa Merkurom, može se predpostaviti da je sačinjen od prakvaliteta hladno i prakvaliteta suvo, ali u obrnutim proporcijama nego što je to slučaj kod Merkura, odnosno suvo dominira nad prakvalitetom hladno. Srodnost Neptuna i Venere može doneti predpostavku da je Neptun sačinjen od prakvaliteta toplo i vlažno. Kod Plutona, a bez obzira što su ga pojedini proglasili višom oktavom Marsa, ne možemo još sa sigurnošću tvrdeti od kojih je prakvaliteta sačinjen.

Na osnovu proprorcija prakvaliteta (toplo, suvo, hladno i vlažno), odnosno dobrim poznavanjem i razumevanjem ovih prakvaliteta, mi možemo lako i bez napora opisivati esencijalnu prirodu planeta. Često se taj „prvi stepenik“, a koji je najvažniji za razumevanje kako prirode planeta, tako i prirode zodijačkih znakova, slučajno ili namerno preskače, a bez čega je nemoguće savladati planetarne prirode i prirode zodijačkih znakova. Vi, se uvek morate pitati „zašto“, jer nije dovoljno samo „serviranje“, poput „Mars je oštar i grub“, već uvek morate tražiti odgovor zbog čega je to baš tako. Ono što treba naglasiti jeste da je esencijalna priroda planete njeno osnovno i početno stanje, ali koje iz razloga što dejstvuje zajedno sa zodijačkim znakom, kao i aspektima ima i svoje promenljive vrednosti. Međutim, bez poznavanja esencijalne prirode planeta, a koja je objašnjena kroz prakvalitete, dalja procena  planeta kroz njen kosmički ili nebeski položaj, može biti komplikovana i teška.